Situacija u državi je poprilično teška. To je nešto čega smo svesni apsolutno svi. Međutim, možemo sa velikom sigurnošću da kažemo da konstantno ponavljanje fraza kao što su „Nikada neće biti bolje“ ili „Kada će više nešto da se promeni“ neće rešiti niti jedan problem.
Voleli bismo svi da postoji magična formula koja će rešiti glad i siromaštvo u celom svetu. Nažalost, tako nešto ne postoji. Prepušteni smo sami sebi. Ipak, rešavanje naših svakodnevnih problema je nešto što nas čini borcima, a rešavanje tudjih je nešto što nas čini dobrim ljudima.
„Kako da pomognem nekome kada ni sebi ne mogu da pomognem?“
Priznajte da je ovo pitanje koje često postavljate sami sebi. Listajući društvene mreže možete videti puno objava koje pozivaju na finansijsku pomoć socijalno ugroženim porodicama i deci. Ta objava zadrži vašu pažnju nekoliko sekundi; taman toliko da ubedite sebe da ne možete da pomognete.
Medjutim, da li je to baš tako?
U kom god delu Srbije da živite, svakodnevnica je poprilično slična. Radnim danima kafići su puni, a vikendi su uglavnom rezervisani za klubove, diskoteke, kafane i splavove.
Apsolutno svako ima pravo da posećuje takva mesta ako u njima stvarno uživa. Posle radnog dana ili na pauzi tokom predavanja, svi imamo prava da damo sebi oduška i popijemo, recimo, jednu šoljicu espresa.
IPAK, zapitajte sebe, šta bi se desilo kada bismo se svi „žrtvovali“ samo jedan dan ili jedan vikend. Jedno piće u kafiću predstavlja nečiji obrok, a žrtvovanje tog jednog pića može doneti mnogo bolje rezultate nego ono „kada će više nešto da se promeni“. Promeniće se kada se promenimo mi. Drugi odgovor na to pitanje ne postoji.
Poenta onoga što želimo da kažemo je da deo plata koji ostane nakon plaćenih računa uglavnom ode na nebitne stvari. Apsolutno smo svesni da ne ostane mnogo, ali i to malo neko ne može da priušti.
Nije uopšte teško biti human! Ne, ni najmanje. Potrebno je samo malo dobre volje i mnogi problemi bi mogli da budu rešeni.
U zemlji od oko 7 miliona stanovnika žrtvovanjem jedne šoljice espresa, prikupili bismo…pa izračunajte sami. Još važnije, imali bismo mnogo manje gladne dece koje još uvek nisu mogle da vide kako život stvarno izgleda. Mnoge nesrećne porodice, koje ne traže mnogo, bismo mogli da učinimo srećnim.
Šta bi bilo kada bismo žrtvovali neke druge stvari? Rezultati bi bili ogromni.
Poruka naše organizacije je jasna – NE OKREĆI GLAVU. Srpska deca ne mogu da čekaju.
