Iva živi sa teškim oboljenjem bubrega i saznanjem da bi njeni bubrezi svakog trenutka mogli da prestanu sa radom. Ali to nije jedini problem koji muči njenu porodicu, oni često nemaju ni za osnovne stvari: hranu i kiriju. Dobri ljudi iz fondacije Budi human Aleksandra Šapića pomažu Ivi oko troškova lečenja, koje bez njihove pomoći porodica ne bi mogla da priušti. Ali ova porodica ima još puno troškova, kako bi mogla da preživi.
Iva je rođena 2011. godine i već na prvim pregledima lekari su uočili vezikouretalni refluks – oštećenje mokraćnih kanala zbog koga urin ne može pravilno da otiče iz bešike do bubrega. Operisana je 2015. godine, ali od tada su samo počele još veće komplikacije. Naime, čak i posle mokrenja u bešici joj ostaje određena količina mokraće koja ne može da se izbaci i stvara pogodno tle za razmnožavanje mikroba i nastanak infekcije. Zbog toga se Iva konstantno bori sa urinarnim infekcijama koje su prouzrokovale ozbiljno oštećenje bubrega. Stvaraju joj se ciste koje onemogućavaju normalno funkcionisanje bubrega i mogu dovesti do toga da oni prestanu sa radom.
Ova porodica bi nažalost mogla da posluži kao dokaz one izreke da nesreća nikad ne dolazi sama. Iva živi sa majkom i dve sestre. Stravične poplave iz 2014. godine uništile su njihov porodični dom u Obrenovcu. Od tada su prinuđene da se sele iz stana u stan, iz kojih su nekoliko puta bile izbacivane jer nisu mogle da plate kiriju. Majka se više puta obraćala opštini i socijalnim ustanovama kako bi im pomogli da reše stambeno pitanje, međutim rečeno joj je da to nije moguće.
Otac ih je nakon razvoda napustio. Deci ne šalje novac na mesečnom nivou, međutim kako majka Ljiljana kaže ponekad im pomogne i kupi nešto hrane… Ova četvoročlana porodica preživljava od 21.500 dinara mesečno, koliko dobiju kada se sabere dečji dodatak i pomoć države. Dakle, nešto više od 5.000 po osobi, za 30 dana, za hranu, lekove, kiriju i struju i sve ostalo što treba platiti. Često nemaju šta da jedu, a žive i u stalnom strahu da bi već sutra mogli završiti na ulici ako ne budu imali dovoljno da plate kiriju.
Ivino stanje se u poslednjih godinu dana ponovo pogoršalo. Njen bubreg je sve lošije, više nema omotač i koru bubrega i fali mu ceo jedan deo. Lekari su rekli da je jedini spas transplantacija bubrega ili lečenje u Beču koje košta 24.000 evra. Nažalost, niko iz porodice nije kompatibilan donor. Pojavila se sumnja da Iva boluje od raka koji i izaziva sve njene probleme. Jedini način da se utvrdi da li njenu bolest izazivaju ciste ili je, kako lekari sumnjaju, zapravo reč o tumoru bubrega bilo bi genetičko ispitivanje koje košta čak 4.000 evra.
U ovakvom stanju, Ivi je neophodna nega i kvalitetna ishrana, a njena majka priznaje kako često nema novca da joj to omogući. Za razliku od druge dece, Iva i njene sestre ne pamte kada su poslednji put jele voće. Kada pokriju sve troškove terapije, često im ne ostane ni za hleb.
U stanju koje se svakog dana pogoršava i sa bubregom koji bi mogao već sutra da otkaže ukoliko ne dobije adekvatno lečenje, Ivi i njenoj porodici bi mnogo značila pomoć dobrih ljudi koja bi im omogućila da se prehrane i bar na mesec dana ne razmišljaju o tome da li će sutra imati gde da prespavaju.
