Kada koristimo koncept ,,multisenzornog čoveka” želimo da naglasimo da čovek poseduje iskustva van naših pet čula. Iz ove perspektive svi naši uvidi, intuicije, inspiracije predstavljaju poruke naše duše. Što više verujemo toj strani nas, to više ulazimo u svet spiritualnog. Većina naših borbi i konflikata leži upravo u činjenici da smo se odvojili od tog dela sebe. Ako smo odvojeni od spiritualnog dela nas, onda smo izolovani i od ljudi oko nas, od naše okoline, od šireg polja … kao ćelija od organizma.

Spiritualno iskustvo nam nudi novu perspektivu i otvara put osvešćivanju da smo svi deo jedne veće i moćnije celine, da smo povezani, da smo Jedno. Upravo ovo iskustvo samo po sebi može biti isceljujuće. Isceljenje nas otvara za duboku zahvalnost. Kada smo zahvalni prihvatamo se delove nas kao podjednako vredne i nužne za naš duhovni razvoj.

Tek kada odustanemo od žalbi i kada možemo da prigrlimo sve što je naše možemo se osetiti celima. Isceljenje je ucelovljenje, osvešćivanje spiritualnog u nama i njegovo ponovno integrisanje.Biti zahvalan znači biti spreman da potpuno proživimo i prihvatimo spontanost trenutka koji nije tražen ni očekivan. Zahvalnost je svesnost. Kada je duša u miru i razumevanju, sve se doživljava kao milost i srce biva preplavljeno zahvalnošću i poštovanjem prema životu. Ona usporava naš korak i otvara naša čula ka svetu oko nas, ka tome šta osećamo i kako živimo sve sledeće trenutke naših života. Biti zahvalan znači krenuti ka smislu kroz svakodnevne izazove.